Dokumentarni film Janka Baljka "Vidimo se u citulji" govori o kriminalu u Srbiji koji je naglo porastao u vreme gradanskog rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Film sadrži fragmente intrevjua vodenih sa kriminalcima i policajcima iz devedesetih godina prošlog veka. Film prikazuje i fotografije na kojima se vide do zuba naoružani glavni kriminalci i clanovi njihovih bandi.
U ratom pogodenoj Srbiji žive frustrirani ljudi. Mladi shvataju da im buducnost nudi samo siromaštvo, neizvesnost i strah. Kao i u mnogim drugim gradovima bivših komunistickih zemalja, u kojima životni standard vrtoglavo opada, mladi ljudi se povode za lakim sticanjem novca, raskoši i zadovoljstvima, a sve to im, uz osecaj lažne bezbednosti, nudi clanstvo u nekoj bandi. Prema recima jednog od intervjuisanih "svaki mladic u Srbiji sanja da bar pet minuta u svom životu bude clan mafije." U nastavku ista osoba dodaje: "Smrtnici (odnosno obicni ljudi) nece u citavom svom životu iskusiti ono što neki od nas dožive u jednom danu."



U filmu su prikazani mladi ljudi koji žele sve, i to odmah! Njihovi idoli su ozloglašeni kriminalci poput Karlosa i Arkana. Oni priznaju da kriminal u Srbiji još nije dostigao zapadni nivo zbog nedostatka "profesionalizma".

Snaga filma leži u tome što sami kriminalci pricaju o kriminalu u Srbiji. Objašnjavaju kako stvari funkcionišu i ocenjuju pozitivne i negativne aspekte kriminalnog poziva u zemlji. Film pruža gledaocima jedinstvenu priliku da zavire u balkansko podzemlje. Poslednje scene filma - sahrane trojice intervjuisanih koji su ubijeni tokom snimanja filma - podseca nas da ono što smo culi i videli, koliko god to izgledalo neverovatno, jeste stvarno.